Борис Тадић, предсједник Србије

Зашто је црногорска опозиција проговорила о статусу Срба у Црној Гори и састанку са предсједником Тадићем тек након што их је прекорио Миодраг Вуковић

Када су се прије два мјесеца затворила врата за учесницима такозваног Београдског самита, односно састанка предсједника Србије Бориса Тадића са дијелом представника Срба из региона, у јавности, барем црногорској, остао је читав низ недоумица, а у првом реду питање – зашто је, уопште, предсједник Србије одлучио да окупи Србе са западног Балкана, и шта је, као коначно и конкретно, договорено на том скупу.

(Коста Радовић: „Вечера за оба свијета“, Књижевна задруга СНВ, Подгорица)

Већ много година песник, романисијер и есејиста Коста Радовић из књиге у књигу пише песму-причу – драму нашег доба, драму апокалипсе, драму свеопштег потопа.

У песничкој збирци „Вечера за оба свијета”, Радовић обазриво сужава поље певања на унутрашње видело света које увире у домен озарујућих богословних хоризоната, семантичка мрежа певања обухвата танано-невидни прелаз из једног облика бића у други, из земног у неземно, из стварног у онострано.

Доброслав – Мишко Мрдак 1949 – 2009)
(Фото: Н.Ђурић)

Знам да је Мрдакова православна душа добила спокој. Кажем – знам, иако је тешко помирити једну страну његовог бића, (оно калуђерско, оног молитвеног Анђела који ноћу на раме слијеће, да очи склопи, да сан донесе окрепљујући...) са другом Мрдаковом природом, која је живјела као магла, или као со у мору... природом вучјом, која је на Мјесец завијала.

Мрдака византијска земља храни, и то дословно, као јабуку... или као коприву, што коријењем узима и од сунца и од росе. Ако је његова тама, његова је и свјетлост. Његова је и Византија, учитељица, која се оплођава и даје саму себе у хиљаду облика, од средњег вијека, до данашњих тумача и сликара.

Нијесу ме поколебали у увјерењу: Љиљана Булатовић (десно) у разговору са нашом новинарком

Дугогодишњи новинар и публициста Љиљана Булатовић: "Караџићу су, не врућ, него врео кромпир у незаштићене руке додали. Младић и Караџић су успјели да из тог рата изађу заједно, без подјела у народу. Биљана Плавшић сву документацију дала америчкој обавјештајној служби"