Посвећено свима који су стварали и вољели Српску народну странку

Први дио

Процес неутралисања програма и идеолошке препознатљивости Српске народне странке веома је необична и сложена појава. Добро и детаљно испланиран пројекат. Представља, као и свако нечасно дјело, паковање лоших намјера у обланде ,,најљепших жеља”. До мјере да се формално говори о јединству Срба, а посао одради на начин да ни данас већини гласача некадашње моћне Српске листе, није јасно што се, заправо, догодило. Наоко, трансформација СНС-а почела је изненада, преко ноћи. У суштини, није тако. Зато сам имао дилему одакле да почнем причу која слиједи – у наставцима.

Да ли да кренем од сједнице Предсједништва СНС-а на којој је први пут предложена коалиција са ДПС-ом, три дана прије признања лажне државе Косово? Или од планског прекида протеста организованих у Подгорици и Црној Гори поводом те срамне Владине одлуке? Можда од почетка црногорчења Српске народне странке и њене асимилације у привезак режимског блока, што је политички процес лагано, лукаво и наоко ненаметљиво започет још током предсједничких избора? Обичан бирач то није могао примијетити, мада ни процес, у коначном, није морао отићи у том смјеру. Могуће од тренутка када је Андрија Мандић, јавно, на Аранђеловдан 2008-ме, предложио да сви Срби у Црној Гори стану под један барјак (маслачак)?…

Одлучио сам да је, вјероватно, најлогичније да кренем од управо поменутог тренутка када је у медијима ,,предложена” трансформација Српске народне странке од стране њеног првог човјека, и да, паралелно, детаљно обрадим сваку наведену и бројне друге теме, у сврху заокруживања цјелокупне приче.

Позив за разговор од Андрије Мандића поводом идеје о трансформацији Српске народне странке добио сам неколико дана прије него је и формално предложио ,,политичко уједињење Срба” у Црној Гори у ,,Нашу странку”. Мандић ме је позвао у раним јутарњим сатима тражећи да се видимо у неком вечерњем термину и да поразговарамо о једној ,,новој идеји”, те да му напишем неколико интерјуа за београдске дневне новине и периодичне часописе поводом његовог, двадесетак дана прије тога, окончаног штрајка глађу. Два дана раније, резервисао сам карту за пут до Београда, приватним послом, тако да се нијесам могао одазвати позиву за разговор истог дана, јер сам у поподневним сатима кренуо за Србију. Током пута, док сам, отприлике, прелазио административну границу између двије државе, Мандић ме је назвао и саопштио да ,,прије разговора који ћемо обавити сјутра увече, знаш да ћу заказати сједницу предсједништва СНС и предложити прерастање Српске листе у једну странку. Надам се да си, као препознато тврдо крило странке, сагласан са тим?”, питао је. Одговорио сам контрапитањем: ,,Под именом Српска листа, или мислиш на утапање мањих чланица коалиције у Српску народну странку, или нешто треће?” Казао је ,,да се телефони, вјероватно, прислушкују, те да може само толико да ми каже у овом тренутку” (опозициони прваци воле ту терминологију, иако ни сами, најчешће, не вјерују да им се неко ,,накачио” на телефон, нити то, наравно, нешто превише значи, све и да је тако). ,,Добро, јеси ли сагласан?”, поново је питао. ,,Јесам, генерално, јесам, али ево видјећемо детаље”, изјаснио сам се. Мандић је увијек волио да притврђује причу са својим сарадницима на нивоу досјетки или фраза, које је понављао огромној већини међу нама и које, по правилу, замагљују његов лични коначни циљ. Након што се прекинула веза, назвао ме је опет, пар минута касније, кад се успоставио домет и, некако опрезно, саопштио: ,,Доле, ти имаш дивну породицу. Мислим да је интерес твојих сестара, које су високообразоване дјевојке, да живе у Европској унији, путују без виза. Мислим да је и Слобов (мој отац, прим. Д.Д.) интерес да одмори под старе дане и живи комотније у Европској унији. Некима је једина занимација и интерес да лове дивље крмке по Турјаку. Морамо бјежати од њих” (била је то упадица на рачун једног политичара који је био у Српској листи и воли лов, која ми је сугерисала да се крије још понеки, притајени мотив, иза трансформације која ће бити најављена за неколико дана). Заиста, овако се Мандић, причама за малу дјецу, обично, спрдао са људима који су му најближи сарадници. Вријеме је показало да се, у мом случају, спрдао прије свега са собом. Јер, неко може да ме вара или да ми се спрда ипак само до једног тренутка, док његови поступци не укажу на симптоме који се не лијече и док ја не процијеним да је доста. Не спорим, свакако, право другима да наставе да буду предмет спрдње, или се спрдају са собом и другима. Али, стварно, да ја и Мандић, који смо колико јуче сазули опанке из Вашкова и Крње Јеле, убиједимо, изненада, прво себе, па друге, да смо прије свега европски интегристи, па тек онда све остало – смијешно је, до бола је смијешно. Друге и некако ето да убиједимо, али себе… И то само због тога што се таквог изума сјетио Мандић, одједном, и из малог мозга. Не знам само како се не сјети три мјесеца раније када смо заједно гутали сузавац по Београду ,,бранећи” Радована Караџића. Мандић је, тада, на септембарском жаропеку, уочи сукоба народа и полиције, заједно са Вјерицом Радетом, дуетски шинуо по Борису Европском Тадићу и прогласио га издајником Пиве, Црне Горе, Србије и Васколиког Српства. Вјерица је била пратећи Андријин вокал и притуцала је Бориса насумичним клетвама, колико год данас Мандић бјежао од тога.

Прије састанка са мном, Андрија Мандић састанчио је, у подгоричком caffe baru ,,Baron”, са Брацом Батураном, човјеком из ,,првог штиха” црногорске Агенције за националну безбједност. Заправо, Мандић је разговарао, по ко зна који пут, са једним од најбољих оперативаца и првим човјеком једне од управа ове тајне службе. Иако су му често људи у СНС-у сугерисали да то не чини. Уосталом, да ли је нормално, да ли је логично, има ли икаквог смисла, може ли ико доказати елементарни смисао у томе да тадашњи формални лидер опозиције (Српска народна странка била је појединачно најјача опозициона странка у Црној Гори, а СЛ најјачи опозициони посланички клуб у Скупштини), тулумари jagger у друштву професионалца Агенције за националну безбједност, у сусрет трансформацији СНС-а? Да ли је Андрија Мандић са Брацом Батураном, током дужег и срдачног разговора, бистрио о демократизацији друштва у коме живимо? Да ли се карактер информација које су размјењивали Мандић и Батуран, с времена на вријеме, могао одразити на Мандићеве и потезе на опозиционој сцени у приватној држави? Постоји ли демократска, цивилизована и нормална држава у којој, макар и формални, лидер опозиције и један од главних седам људи Агенције за националну безбједност испијају кафу у строгом центру града, наочиглед сталних гостију и посјетилаца caffea? Замислите само, да не идемо предалеко, да се то деси лидеру опозиције у данашњој Хрватској. Или Словенији. Да ли је господин Батуран једна од веза Андрије Мандића која му је обезбиједила квалитет информација за несметано разбијање Српске народне странке? Још једном, шта истински лидер опозицијеАНБ ЦГ може да тражи на састанцима са једном од централних фигура Агенције за националну безбједност? О чему могу да причају на тим састанцима? О штиркању? Не вјерујем. О хеклању? Непојмљиво. О дезену и цијени ограде око куће некадашњег лидера опозиције? Или дезену и цијени ограде око сједишта Агенције за националну безбједност? Могуће, али не превише вјероватно. О добрим рибама у граду? Има логике, али тешко да је то коначна поента разговора. Конотација овога текста нема позадину рекла – казала, него представља директно прозивање некадашњег лидера опозиције за ,,дијалог” са једним од првака Агенције за националну безбједност, која је неформална политичка институција првог реда у Црној Гори и највећи противник опозиције. То што Андрија Мандић шурује са конкретним кадром Агенције за националну безбједност, у значајној мјери јесте и његова приватна ствар. Међутим, у контексту урушавања Српске листе по ,,удруженој” пројекцији, веома је важно демистификовати, пред опозиционом јавношћу, како се понашају лидери када утрипују да су важнији од народа. Сарадња са Агенцијом за националну безбједност, у било ком виду и појавном облику, једна је од ријетких принципијелних ствари за коју Мандић није добио повјерење ни једног јединог гласача који је вјеровао да ће Српска листа успјети да уруши ДПС-ове монополе и обезбиједи достојанствен живот за понижене структуре становништва. Треба рећи потпуну истину. Мандић није једини ,,опозиционар” који се понаша на овакав начин.

Наравно, није било лако деведесетих активистима и гласачима Народне странке да ,,провале” Новака Килибарду, али су ствари дошле на своје мјесто. У овом тренутку, нико нема дилему ко је Новак Килибарда. Биће тако, са још мање дилеме, и са Андријом Мандићем, који крчка последње политичке мјесеце које је купио тајкунским парама, заједно са Гораном Даниловићем. И, наравно, ужива у редовним мјесечним апанажама државе Новој српској демократији. Мада, цијена његове преваре већ је двоструко скупља од штете коју је Србима направио Килибарда који је имао идентичан развојни политички пут као Андрија Мандић. Килибарда је то радио док је још увијек била жилава заједничка држава, Мандић перфидно докусурује Србе у независној Црној Гори. Многи се сјећају запјенушаног, усплахиреног, виолентног Српства, борбе за Уједињење, расправе око западних граница, све док Килибарда није направио отворени дил са Демократском партијом социјалиста. Односно, борба за права Срба и промоција српског национализма у Црној Гори под диригентском палицом Андрије Мандића до тренутка када је, у сарадњи са врхом режима, повукао своје ,,политичке деонице”. Сада изиграва новог демократу, баш као што је и Новак Килибарда изигравао дезодоранс Србина од 1997-ме до 2000-те. И два најјача знака једнакости између Андрије Мандића и Новака Килибарде. Данас се обојица не сјећају да су се борили за Савез српских држава, односно за решење српског питања у Црној Гори које би дестабилизовало њене постојеће унутрашње политичке односе. Далеко важнији знак једнакости огледа се у управо поменутој опчињености кокетирањем са паралелним центрима политичке моћи, односно службама. Обојица су вјеровали да ће изаћи као побједници из тог флерта, те да су толике ,,мачке” да могу превеслати и оне с којима кокетирају. Да ништа није случајно, потврђују и недавне похвале др Килибарде на рачун Андрије Мандића на једној од приватних подгоричких телевизија. Помислио сам, у једном тренутку, да ће Новак предложити Андрију за отправника послова при црногорској трговачкој мисији у Шехер Сарајеву, уколико таква и даље постоји. Толико се, без мјере, залауфовао у похвалама своје копије. Сјетио се Новак да је његова подршка Милу Ђукановићу на предсједничким изборима 1997. године осакатила Момира Булатовића, који је био кандидат који се залагао за опстанак заједничке државе. Касније је на том таласу формирана и приватна држава, тамница српског народа. Баш као што је предмет његових похвала ,,изненада” утекао од одговорности и уништио сопствену странку кад је била најјача и када је требала да предводи опозицију на изборима 2009-те. То што је копија у фебруару нудила примат Срђану Милићу, прије избора, значи да је итекако била свјесна шта је и по чијем налогу направила, те је покушала да се спаси од изборног фијаска. Само десет мјесеци раније, треба ли подсјећати, копија је била дупло јача од Срђана Милића на предсједничким изборима! Килибарда и Мандић су своје странке, Народну странку и СНС уништили када су биле најјаче. И ту нема потребе за знаком једнакости. У питању је, просто, рецепт.

Дошло је и до фамозног састанка на коме ми је Андрија Мандић образлагао смисленост идеје о трансформацији Српске народне странке. У старту, обећао је да ће коначно бити ријешено питање дуговања Српске народне странке према запосленима у централи поводом радног стажа и здравственог осигурања који се годинама не регулишу. Саопштио сам му да је већ било вријеме да Српска народна странка, са њим на челу, покаже да се разликује од Демократске партије социјалиста у погледу односа према својим радницима. Не можете да истресате вербалне приче о угрожености у Црној Гори, а да, паралелно, на исти начин на који то ради ДПС, третирате људе који су годинама стварали Српску народну странку и били запослени у њој. Затражио сам, последњи пут од Андрије Мандића, да он и Горан Даниловић врате средства која су сваког мјесеца током неколико година, умјесто на обавезе према запосленима, преусмјеравали за неке друге, најчешће потребе личне политичке промоције. Подсјетио сам га да је Горан Даниловић само за емисију ,,Пирамида” у којој му је противник био Мико Живковић, спискао 27.000 евра за ,,ПроМонтеове” и ,,Монетове” ваучере, док СНС упорно, од стицања парламентарног статуса 2001. године, крши права запослених. Ред величина – за 27.000 евра могла се купити гарсоњера и предати у трајно власништво некој српској породици.

Наставиће се…

Вашково, Ивањдан, 2009.

Коментари

Додај нови

Sergej   |07-07-2009 23:09:13 Sve sto je napisao Dobrilo, do poslednjeg slova je istina. Ko pazljivo cita Dan prethodnih nedelja primijetice kako se sve vise pominju Crnogorci sa velikim C kada se govori o ljudima koji su 100% Srbi. Mandic, Danilovic i njihovi drugari iz Dana su uzeli velike pare da izvedu taj projekat poslednje faze pocrnogorcavanja Srba.

srba  - dje si do sad Dobrilo   |08-07-2009 09:15:39 Ne datiraju kontakti Andrijini sa ovim špijunom od juče i to svi znaju (ili makar oni koji prolaze pored pomenutog lokala i svojim očima vide). Ovu priču trebalo je ispričati u stranci u vrijeme lobiranja za NOVU. Nije medjutim kasno za one koji svojim očima nisu vjerovali ,već dosjetkama Andrijinim.

nova   |08-07-2009 15:10:15 Clan sam jednog vaznog stranackog organa nove. I pored svega postujem Dobrila jer je bio protiv transformacije stranke i znam da je dobar momak i ima stavrno dobru porodicu. I ja i jos dosta ljudi smo sa njim pricali i kad govorili smo mu da ne prima stvari ksrcu nego da bude igrac. On nije htio. Ja postujem njegov izbor. Moj je izbor nova i mislim da je dobro sto je napravljena nova stranka i pored poraza na izbore. Mislim da je tacno ovo sto Dobrilo pise. Al treba da prestanemo svi da pricamo o ljuckovini kada je politika u pitanju.Ja mislim mozda da je Mandic 10 puta gori nego sto kaze Dobrilo ali je Mandic politicar. I Mandic me ne zanima privatno.

nova  - srbu   |08-07-2009 15:22:26 Zelim i da kazem nesto ovome sto se potpisao kao srba. Prvo i ja sam jedan od onih sto je zaticao Mandica i Baturana u kafanu. Baturan nije spijun kako ti kazes. Baturan je covjek sto radi u Agenciju za bezbjednost. To mu je posao to mu jeradno mjesto. Covjek ne spija nikoga nego radi svoj posao. Ja mislim da kad je Andrija pricao sa njim da se interesovao sta drzava misli o nekim stavrima. I kupio je informacije od njega. Tu nista nije strasno. Ne branim Andriju. Ali je jasno iz teksta ko je srbo. To je onaj stro ga je Vuksanovic izbacio iz savjeta za manjinu. Ako je taj putovao je 100 puta na racun sns u beograd a nista nije zavrsavao. Ako nije taj onda je drugi iz Morace sto nikad nista nije smio da progovri pred Andrijom nego ga je ogovoarao iza ledja. Dok je vodio finansije u sns . Govorio je za te finansije da su mu ruke u med. Ili neka se potpise imenom pa neka prozaiva redom.

stari  - zapazanje   |08-07-2009 18:42:23 Iako smatram da su forumi mjesta na kojima nije potrebno posebno voditi racuna o pismenosti, ruzno je (i tuzno), da neko ko je "clan jednog vaznog stranackog organa nove", na ovako prizeman i gramaticki neispravan nacin pise. Morate neznani "stranacki organu" cak i na forumu, dostojno predstavljati Novu i pokazati da "novi stranacki organi" sa pravom polazu pravo na sve "novo", jer su noviji, ljepsi, pametniji, pismeniji, evropskiji......

nova   |09-07-2009 10:30:19 Stari u pravi si. Mada to sto nijesam dovoljno pismen ne smeta mi da budem clan glavnog odbora dps-a o novoj i da ne pricamo. Napisao sam ove komentare najpismenije sto sam mogao. Ne mogu pismenije od ovoga. Ja mislim da nije sustina ove price moja pismenost. Sustina je da se javi srba i da nam se predstavi da bi vidjeli je li on jedan od ove dvojice. Ja priznajem da je Mandic isao na razgovore sa Baturanom. Ja sad mislim da je red da se srba predstavi posle mog priznanja. Pa cemo videti kad je on napustio sns i zasto. Neka se srba predstavi pa cu ja reci zasto je napustio sns.

stari   |09-07-2009 13:56:13 To sto neko nije pismen ne smeta da bude clan glavnog odbora!? Imaju li ti odbori neke kriterijume? Sta ce ti reci Goran Danilovic kad pogleda kako je napisan tvoj stav, kao clana glavnog odbora? Vjerujem da ce te traziti na odboru

nova   |10-07-2009 08:34:35 Potpisi se delijo. Ugledaj se na Dobrila. On se potpisao sta bilo ko mislio o tome st on pise. Skidam kapu. Svi ostali ogovarate i petljate okolo. (...)

stari   |12-07-2009 11:18:16 Za moje komentare nebitno je ime. Ovo nije prica koju treba dovesti na licni nivo. Nije potrebna dalja polemika. Jedino me zanima kad Dobrilo planira da nastavi ovu pricu. Moj predlog je da je zaokruzi u sledecem nastavku i da to bude skoro. Nijesam clan politicke stranke niti neke druge organizacije, ali me zanima kako je doslo do stvaranja NOVE.

miki  - kako vas nije sramota   |18-11-2009 22:25:37 Kako vas samo nije sramota.Muka mi je od takvih branitelja Srpstva.Zbog takvih sam i napustio Crnu goru i vec pet godina zivim u inostranstvu.Zbog takvih kcerku ne ucim srpski jezik, nek govori samo Njemacki. A puna su vam usta Njegosa,Cojstva i Junastva. Kako vas nije sramota.Stari Crnogorci-Srbi nisu spletkarili i politicili, pred njima su mnogo jaci uzmicali i postovali ih. Gospodo, Evropa ne postuje kukavice i lazove

delijasever  - bravo dobrilo   |02-02-2010 14:37:29 Svaka cast Dobrilo,sve sto si napisao je istina!Neka se stidi Mandic!

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."