| Интенција да се савјети ставе под политичку контролу |
|
|
| понедјељак, 08 фебруар 2010 11:25 | ||||||||
Ђорђије Блажић Подгорица – Рјешење у Предлогу закона о мањинским правима и слободама да носиоци политичких функција у састав савјета националних мањина улазе по аутоматизму јасна је интенција да се та тијела ставе под политичко окриље, оцијенио је професор Ђорђије Блажић. Измјенама Закона предвиђено је да Савјет чине посланици са мањинске листе, чланови Владе које предлажу представници те мањинске листе, предсједници општина у којима мањина чини већину и други посланици и чланови Владе. Предвиђа се и да Савјет чине и предсједници општина из односне мањине, који то желе, предсједници мањинских парламентарних странака, као и предсједници одборничких клубова мањинских странака. Остали чланови Савјета бирају се тајним гласањем, на електорској скупштини односне мањине. «Национални савјети немају политичке категорија, они, дакле, нијесу политичка већ национална категорија, и то је јасна интенција да се савјети ставе под политичко окриље, што апсолутно не кореспондира са природом националних савјета», рекао је Блажић агенције МИНА. Он је казао да савјети нијесу везани за било какве политичке организације јер за то постоје националне странке као субјекти. «Савјети немају примјеса политичке природе, нити би смјели да имају таквих примјеса. Они штите интересе припадника националних мањина у низу односа - културних, образовних, идентитететских», казао је Блажић. Према његовим ријечима, национални савјети једини могу бити аутентични представници националних мањина и нема никакве могућности да то буду националне политичке странке. «Национални савјети су дио институција правног и политичког система Црне Горе, и Закон јасно каже да национални савјети представљају и заступају мањине, ту нема правне дилеме, а политичке вјероватно - у смислу да то некоме не одговара», казао је Блажић. Он је објаснио да је Законом дато неколико критеријума на основу којих се одређује припадност националној мањини или мањинској заједници. «А у циљу остваривања права националних мањина односно припадника мањинских народа, дато им је да формирају националне савјете », истакао је Блажић. Он тврди да нема уставних могућности да се изборним техникама избјегне или онемогући било којој националној мањини да нема своје представнике у парламенту. «То је устав врло јасно прописао и сад смо дошли у ситуацију да Црна Гора, нарочити у изборном систему, плаћа цијену онога што је урађено када се радило на Уставу. Тада је скренута пажња на то, али и на много других питања», казао је Блажић.
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
|
Смисао овог текста је указивање на један невјероватно кратковид приступ српском питању у Црној Гори, нажалост, често подржаван и из Београда...