Аутор: МАТИЈА БЕЋКОВИЋ

Поезија Матије Бећковића умногоме се заснива на изванредној вештини коришћења разних облика усменог казивања, те систематског истраживања разноликих типова дискурса који из таквога казивања могу да произађу. У том погледу је овај песник постао веома препознатљив, па је чак на пресудан начин обликовао неке карактеристичне изражајне могућности савременог српског песништва. Та је чињеница у тој мери упадљива да књижевна критика, чак, са доста потешкоћа успева да сагледа доприносе неких других, естетски мање успелих и не тако особених песничких опуса. Бећковићева поетичка индивидуалност је толика и таква да овог песника читаоци веома лако препознају као јединствен, непоновљив не само песнички него и културолошки феномен.

ISBN 978-86-7954-041-6, 2009., 288 страна, повез тврди, 18 цм

Аутор: СЕЛИМИР РАДУЛОВИЋ

“Песнички опус Селимира Радуловића представља једну озбиљну поетичку чињеницу изразито хришћанске инспирације. Позициониран у простору који сам, својевремено, назвао постмодерним традиционализмом, овај песник је прегнуо да, изнова али врло доследно, испита однос песничке и религијске слике света. Ово испитивање већ је привукло пажњу неких рафинираних тумача савременог песништва (Саша Радојчић, Михајло Пантић, Васа Павковић, Ален Бешић и други) и довело да занимљивих интерпретативних и критичких опсервација.

Висока ризичност Радуловићевог подухвата и мноштво искушења на таквоме путу никако не би смели да онемогуће јасније сагледавање укупних учинака овакве мисије у српском песништву. У том погледу Селимир Радуловић ни-је усамљен, али резултати његовог чина поседују неке особености које никако не би смеле бити превиђане. Тим пре што су очигледни песнички домети прожети истинским духовним узбуђењем и пуном молитвеном усредсређеношћу.”

Иван Негришорац

ISBN 978-86-7954-043-0, 2009., 238 страна, повез тврди, 18 цм

Аутор: БЛАГОЈЕ БАКОВИЋ

“Благоје Баковић спада у неколико најбољих савремених српских песника. То место му припада по лингвостилистичкој, филозофској и религиозној вредности његове лирике.

Његов филозофски приступ поимању и представљању света и живота, захвата време од Питагоре, који је први употребио реч филозофија, до Јустејна Гордера и његовог Романа о историји филозофије.

Ауторово конституисање битних моралних, политичких и уметничких сфера једнако је засновано на филозофији и бића и природе. Има у песниковом доимању и слика света и живота питања која задиру и у метафизику, и онтологију, и дијалектику Платоновог и Хегеловог значења, и у становишта јонских филозофа Емпедокла, Демокрита, Хераклита, Анаксагоре... и у значења стваралаштва представника идеалистичке и материјалистичке гносеологије, и егзистенцијализма, и алтруизма... “

Проф. др Спасоје Граховац

Аутор: НОВИЦА ЂУРИЋ

“Поезија Новице Ђурића истиче се својом посебношћу међу бројним српским гласовима у Црној Гори. Она не личи ни једном другом гласу с почетка овог вијека, поготову у погледу форме: дикције, тропа, техничке версификације. На један веома префињен старински начин Ђурићева поезија могла би се назвати “чистом”. Он се ослања највише на метафору и поређење, док његове пјесничке слике, иако садрже призвуке сугестија, излазе у сусрет и захтјевима чулних доживљаја и оних који од ње захтијевају понуђени симболи. У питању је посебан вид Ђурићевог реализма – чак и онда када његове метафоре наговјештавају да је стварност окрутнија, љепша, тужнија или сложенија него што је вјеровао прије тога. Ђурићеве метафоре имају епистомолошку улогу, оне се односе на цијелу пјесму, али често и само на један њен најчешће закључни стих. Његове пјесничке слике најприје показују пјесникову руку спуштену само на један предмет, потом помјерену према ширем простору, и на крају према цијелом универзуму.”

Проф. др Радојка Вукчевић

ISBN 978-86-7954-049-2, 2009., 121 страна, повез тврди, 18 цм