На седамдесет седмој страни нове књиге лирике "ЈАВИ МИ ДА САМ ЖИВ" (издавачи Књижевна задруга СНВ и Орфеус, страна 124-,биб. Итака), Новица Ђурић (1956) почиње свој надахнути лирски разговор с мајком питањем "Шта да јој кажем?" кад ме мајка упита/би ли сине, ране ти моје, /пред зору кренуо преко Ржаница/до у Дечане", признајући да га мајка изненади питањем - "затече ме у чуду". 3на песник књиге "ЈАВИ МИ ДА САМ ЖИВ", којој би лепше пристајало име другог круга лирског овог лирикума "БОС ПО РЕЧИМА“, да су мајчина питања увек без жељених одговора и да су у њима трагови чуда и песама. Поему "МАЈКА, ја и КОСОВО" чине седамдесет девет редака, који чине песников нежни говор мајци о Дечанима - лаври Косова, драгуљу Метохије, круни српске побожности и националном симболу са четири рефрена: "Шта да јој какем?", који је и завршни уздах пред Богом, ове чудесне кантилене.

Реч је о песми са кућног прага, плеви, стогу, златној пређи која је омеђила векове које је злом слутњом у причу преточио песник из Писане Јеле Драгомир Брајковић.

Уочи сајма књига у Београду, у издању београдског „Досијеа“, објављена је књига српског књижевника и новинара Петра Милатовића Острошког под насловом „Уловљени ловци“ која је још на сајму распродата.

У овој књизи се налазе Милатовићеви бритки коментари у периоду од 1. јануара 2005. до 21. јуна 2009. године које је објављивао у „Истини“, некада најчитанијем српском сајту на свету, који сада, на жалост, више не постоји.

Новом књигом записа и репортажа, насловљеном "Сенке и светлост под Ловћеном", Новица М. Ђурић прекорачио је ону вјечну жанровску, а прије свега стилску границу која се успоставља између два дискурса, двије различите форме – књижевног и новинарског израза. Дакле, до сада непревладана дилема – да ли је репортажа новинарски или књижевни жанр, кроз текстове Новице Ђурића добила је нови, сасвим конкретни обрис, простор у којем је остало мало мјеста за дилеме.